ЗАНИМЉИВОСТИ
Овде се налази све оно што нам је било занимљиво, а нисмо могли да сврстамо у неку од обрађених тема.
17. Новембар 2010.
СРЕЂА У НЕСРЕЋИОве године пољопривредни буџет је најмање кориштен за улагања у пољопривредну производњу. Може се рећи да ове године пољопривредни призвођачи неће имати право на подстицајна средства за куповину нових савремених пољопривредних машина (сејалице, плугови, растурачи стајњака, косачице...), затим неће имати право на подстицајна средства за куповину нових (трактора, атомизера, прскалица...), такође и за набавку квалитетних грла стоке (јунице, првотелке, овце...) неће бити подстицајних средства ни за изградњу пољопривредних објеката (силоси, хладњаче, складишта...) и још много тога другог што би се уложило у пољопривредну производњу ове године неће бити доступно пољопривредним произвођачима.
Изгледа да је наша пољопривредна производња достигла такав ступањ развоја да би даљња улагања у овај вид производње била сувишна.
Имајући то у виду сасвим је разумна одлука да се средства пољопривредног буџета преусмере онима којима су тренутно потребнија као што су: осигуравајуће куће, банке, велики извозници, монополисти... јер они су заиста у проблемима. Цена њихових услуга и њихове марже на нашем тржишту су много веће него у развијеним земљама. Они ће чак бити принуђени да смање своје марже, што би се катастрофално одразило на њихове планиране профите. Како би се избегло да зараде мање него што би волели мора им се изаћи у сусрет. Срећа у несрећи је то да у пољопривредном буџету има више него довољно средстава, јер као што смо поменули нема смисла више улагати у пољопривреду јер је она на тако високом нивоу развијености да би сва даља улагања била узалудна.
Још кад би и пољопривредници похитали да подигну што више кобојаги повољних кредита и када би их осигурали (ато су у обавези), проблем смањења помињаних профита би био умањен.
Добро би било да пољопривредници притиснути дуговима што пре продају своје производе по што нижим ценама, тек тада би се поменути посустали сектор привреде некако лакше опоравио и повратио своје високе профите.
шта рећи на све ово?
"Благо нама, тако нам и треба".
берићетно!
АГРОИНФО тим
10. Октобар 2010.
СРЕЂА Ових дана смо информисани да су укинуте царине на увоз сојине сачме и сада се очекује појефтињење јаја, меса и млека. Након ове одлуке ће сви сељаци похрлити према граници како би увезли јефтинију храну за своју стоку. Пошто је ових произвођача који директно увозе храну за своју стоку огроман број, наравно да је међу њима јака конкуренција. Тако јака конкуренција ће их принудити на снижаванје цена њихових производа. Стога је логично очекивати пад цена јаја, меса и млека.
Да је неким случајем другачије, те да је на пример ексклузивних увозника сојине сачме само неколицина, ефекат ове одлуке би био сасвим другачији.
АГРОИНФО тим
13. Децембар 2010.
Изашла је :У Р Е Д Б A О ИЗМЕНАМА УРЕДБЕ О УТВРЂИВАЊУ ПРОГРАМА О РАСПОДЕЛИ И КОРИШЋЕЊУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОЧУВАЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА ЗА 2010. ГОДИНУ
Овом изменом уредбе уређују се услови и начин коришћења бесповратних подстицајних средстава која се додељују за гајење аутохтоних сорти стоке (подолско говече, буша , мангулица, ресавка...)
Шта је то што је ново у односу на предходну уредбу?
Повећана је укупна сума новца који ће се издвојити за ову намену са досадашњих 15 милиона динара повећано је на 20 милиона динара
Промењен је број грла за која се може остварити ова субвенција код неких врста је повећан број док је код других врста смањен број субвенционисаних грла стоке.
Комплетан текст ове уредбе можете видети овде:
У Р Е Д Б A О ИЗМЕНАМА УРЕДБЕ О УТВРЂИВАЊУ ПРОГРАМА О РАСПОДЕЛИ И КОРИШЋЕЊУ ПОДСТИЦАЈНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОЧУВАЊЕ И ОДРЖИВО КОРИШЋЕЊЕ ГЕНЕТИЧКИХ РЕСУРСА ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА ЗА 2010. ГОДИНУ
ОВДЕ НИСМО МОГЛИ А ДА НЕ ДОДАМО
Замислите рецимо да сте узгајивач ПОДОЛСКОГ ГОВЕЧЕТА овом уредбом бисте имали право на субвенцију за 190 грла, а за свако грло бисте добили по 35.000,00 динара што нас доводи до цифре од 6.650.000,00 динара нешто мање би могли да добијете да узгајате на пример БУШУ свега неких 4.800.000,00 , а колико бисте могли да добијете ако узгајате и једно и друго то остаје Вама да израчунате. Чак и да у 2010. години узгајате само једну од ових врста то би вас довело међу оне сретнике који би стекли право на највећа бесповратна средства исплаћена уопште у пољопривреди, а од стране Министарства пољопривреде .Па после овога ко може да каже да се сточарство не исплати?
Шта рећи на све ово? "КО ЗНА, ЗНА!"
08. Нобембар 2010.
ПРАВИЛА, ПРАВИЛА!
Замислите, да се неким случајем, значајно мењају правила у кошарци. На пример уводе се ново правило да се игра на три коша уместо на два, са 11 играча на терену уместо досадашњих пет итд... Наравно цела спортска, а и она друга јавност би се узбуркала и сви би имали своје мишљење и став о тим новим правилима.Међутим, овако је изгледа једино у спорту. У пољопривреди ово правило не важи. Наиме, од почетка године па до сада Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде донело је око 80 правилника, а до краја године сигурно ће их бити и више. Ови правилници уносе драстичне промене попут оних поменутих у кошаркашком примеру. Правилници одређују нова правила понашања за све оне који се баве примарном пољопривредном производњом, прерађивачком индустријом, за све услужне делатности које имају везе са пољопривредном производњом као и за све остале области које покрива Министарство пољопривреде. Ови правилници се усвајају без неке велике буке. Пошто о њима сви за сада ћуте, то подразумева да се са њима и слажу. Из овога произилази да је у пољопривреди много лакше мењати правила него у кошарци, јер их сви одмах прихватају и слажу се са њима.
Сви они на које се ове промене односе се надају (и то по оној народној, "Што је баби мило, то јој се и снило"), да се ови правилници никада неће ни примењивати. Наравно, тада би сви они који убрзано раде на доношењу ових правилника радили узалудан посао.
Правилници су донешени и доносе се и сасвим је сигурно да ће се кад-тад и примењивани. Једино што нам преостаје је да видимо када и у којој мери ће се применити нова правила.
Ако о нечему ћутимо, не значи да то не постоји.
Александар Карапаџа
www.agroinfo.in.rs
18. Октобар 2010.
СЕЛО ИЛИ ГРАД ПИТАЊЕ ЈЕ САД
После обљављивања,на сајту Mинистарства полопривреде, резултата конкурса којим ће се 1.800.000 евра добијених од Европске Уније уложити у развој пољопривреде у Србији. Приметили смо нешто што је за нас било веома интересантно.Наиме од оних који су добили средства само њих 47% је из Београда и Новог Сада, а преко њих ће се једва нешто преко 50% од укупно одобрених средстава уложити у развој пољопривреде у Србији. Од оних који нису прошли на конкурсу чак њих 27% су из Београда и Новог Сада.
Београд и Нови Сад су, то је опште познато, наравно две изразито руралне средине па нас заправо мало и чуди како то да им нису одобрена знатно већа средства која би могли да уложе у развој пољопривредне производње.
Оно што се може из овога закључити је следеће: да сви они који желе да добију значајнија средства која би уложили у развој пољопривреде у својој средини прво морају да се преселе у Београд или Нови Сад (ако то нису већ учинили ) па тек онда да оданде крену у развој пољопривреде. На тај начин ће они најбоље осетити и сагледати потребе пољопривредних произвођача, а и биће у позицији да за то добију значајнија средства.
На вама је само да се одлучите. Где живети?
Сретно!
Агроинфо тим
Овде можете погледати резултате конкурса који су анализирани у горе наведеном тексту:
ОДОБРЕНИ ПРОЈЕКТИ
НЕ ОДОБРЕНИ ПРОЈЕКТИ
01. Јун 2010.
Куда иде производња пшенице у Војводини
У данашње време све чешће се чује (а највише од стране извозника) да пшенице има довољно у нашим силосима, али да квалитет пшенице није одговарајући .
Како је могуће да се одједном појављује реч квалитет пшенице, а да се при том не мисли на хектолитарску масу, чистоћу и влагу јер су нам деценијама ова три параметра представљали мерило квалитета пшенице?
У даљем тексту када се помене реч квалитет мисли се првенствено на садржај квалитетних протеина у самом семену пшенице .
У предходним деценијама производња пшенице у Војводини је искључиво заснивана на производњи високо квалитетних сорти пшенице ( сорте са високим садржајем квалитетних протеина ). Наравно никоме није падало на памет да пољопривредницима објашњава да постоје и сорте које дају род лошијег квалитета, али које истовремено дају и до 30% веће приносе. На тај начин су наши извозници мирно могли годинама да извозе квалитетну пшеницу и да истовремено увозе неквалитетну коју кад помешају са квалитетном пшеницом која је преостала у нашим силосима добију брашно задовољавајућег квалитета (мисли се на брашно од ког се може направити хлеб).
Сада је овај, иначе годинама уносан посао, на издисају јер више нема довољно квалитетне пшенице за извоз, а ако се увезе неквалитетна пшеница више нема са чим да се помеша да би јој се поправио квалитет.
Овај посао је по оној народној „Да се Власи не досете „ трајао годинама али су полако почели да реагују и сами „Власи“ смањењем површина под пшеницом, а затим и увођењем на мала врата високоприносних сорти пшенице слабијег квалитета (рекламом од уста до уста ).
Поред ових наведених фактора десило се се да је прошла година била влажна година што је довело до бољег приноса пшенице али се аутоматски смањио квалитет таквог рода. Више влаге даје већи принос али исто тако процентуално се смањује садржај протеина, а то значи да је квалитет таквог рода нижи.
Ову годину карактерише рекордно мала површина под пшеницом , неких 480.000 хектара. Ако се има у виду да је година изузетно влажна, род ће сигурно бити веома добар (наравно квалитет таквог рода ће бити знатно мањи) , а са становишта сортимента који се налази на њивама треба имати у виду да пољопривредници добро знају да се високоприносне сорте морају сејати у оптималном року тако да су те сорте засејане прве, а оне друге које дају квалитетније семе су сејане после, ако је за то било времена.
Овакво стање усева на нашим њивама после жетве ће вероватно прво погодити кондиторску индустрију која је најзависнија од квалитетног брашна а затим и производњу хлеба , пецива и тестенина. Једно је сигурно, на овакво стање држава ће морати реаговати увођењем различитих цена за квалитетну и мање квалитетну пшеницу (најбезболније је да цена буде раздвојена већ на самом овогодишњем откупу). То би било планско реаговање, а досадашња пракса не показује тенденције оваквог реаговања, како сада ствари стоје реаговаће се тек након жетве када штета буде много већа и видљивија.
Могу се применити и неке друге мере као на пример подстицаји за гајење квалитетне пшенице или подстицаји за увоз квалитетне пшенице, на шта ће се од свега овога одлучити остаје да се види. Уколико се не реагује већ на овој жетви логично је очекивати да ће се следеће године постићи нови најнижи рекорд у историји гајења пшенице.
Ово предвиђање поткрепљује висока цена кукуруза, која је у сталном порасту и ниска цена пшенице као и могућност гајења кукуруза у монокултури, а зарада је свакако главни фактор код опредељивања шта ће се сејати.
Сви они који ових дана тврде да ћемо имати довољну количину пшенице за наше тржиште, очекујући добар овогодишњи род, овим текстом нису демантовани. Они су у праву-пшенице ће вероватно бити у довољној количини. Питање које произилази из овог текста да ли ће та количина пшенице (лошијег квалитета) бити довољна за производњу довољне количине пшеничног хлебног брашна?
Морамо разоткрити још једну код нас дугочувану тајну. Наиме, не може се од сваке пшенице произвести хлебно брашно.
Јун 2010.
Александар Карапанџа
www.agroinfo.in.rs
септембар 2009.
САВРЕМЕНА БАЈКА
Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова расписао је конкурс за доделу субвенција за подстицање регистрације пољопривредних газдинстава од стране не запослених лица. Ово практично значи да до краја 2009. године не запослена лица могу регистровати своје газдинство и добити бесповратна подстицајна средства за ту намену. Средства су у висини 130 000,00 динара.ТЕКСТ КОНКУРСА
Формулар за пријаву на конкурс
Ова додатна регистрација је и законски регулисана изменом уредбе о регистру пољопривредних газдинстава. Измена уредбе
Ово би био један леп пример сарадње Републичких и Покрајинских органа у циљу помоћи незапосленим лицима и повећања броја регистрованих пољопривредних газдинстава, да није једне реченице која ово све заправо сврстава у модерне бајке. Та реченица се налази у тексту конкурса и гласи: Конкурс ће трајати до утрошка средстава намењених за ову намену у 2009.години. Новца за ову намену је одавно понестало још на пчетку лета (Могли су конкурисати само они најбржи као у некој наградној игри) Тако да сада филијале локалних служби за запошљавање више ни не примају захтеве по овом конкурсу. Онима који су регистровали газдинства по овој уредби за продужење рока за регистрацију газдинства до краја 2009. године остаје само забрана, односно немање права на субвенције у 2009. години, а да умало да заборавимо остаје им и задужење код ПИО фонда.
Свима онима који то још нису урадили а планирају да отворе газдинство и тако обезбеде средства за себе и породицу преостаје тренутно исплатљивије решење: Сачекати редован рок за обнову и регистрацију газдинства и тада регистровати газдинство и без дуга у 2009. години за ПИО фонд конкурисати за субвенције у 2010. години.
КРАЈ
Хвала на указаном поверењу!
контакт А Г Р О И Н Ф О office@agroinfo.in.rs