ШТА ЈЕ ТО БИЗНИС ПЛАН

често се срећемо са овим појмом и чини нам се да је у питању нешто што нам је веома не познато. На први поглед то може изгледати као непознаница. Међутим ако наше газдинство постоји онда је сигурно да оно и послује по неком свом Бизнис плану. Међутим тај наш Пословни план је у нашој глави и као такав је познат само нама. И све док буде тако постојаће и нека врста страха од њега. Када решимо да се суочимо са нама самима и кренемо да наш Бизнис план полако пребацујемо у писану форму тада смо на добром путу да наше газдинство претворимо у савремено пољопривредно газдинство које ће имати перспективу и у наредним годинама које нам предстоје.

БИЗНИС + ПЛАН

Енглези су успели да у ове две речи ставе пуно тога наравно нама би за тако нешто трбало много више речи јер наш превод ПОСЛОВНИ ПЛАН није толико прецизан јер сама реч ПОСАО не подразумева исто што и реч БИЗНИС.
Ми би смо морали да употребимо више речи да би смо били прецизнији, а то би могло да изгледа овако:

Анализа нашег досадашњег пословања + наше будуће планирано послованје

Сада нам је већ мало јасније шта је то уствари Бизнис план, али да би нам било потпуно јасно шта је то морамо додати још неколико важних речи које су чак и Енглезима промакле.

Анализа нашег досадашњег пословања + наше будуће планирано послованје
            + ИДЕЈЕ написане у облику пројеката

Овде је додата кључна реч ИДЕЈЕ. Вероватно је познато да су идеје веома важне и да је до добрих идеја најтеже доћи. Идеје имају једну неугодну особину односно од стотину идеја само су две оне праве за нас. Међутим има и нешто добро у свему томе наиме наше две идеје нису оне исте које су и праве за наше пријатеље или комшије. Па тако долазимо до тога да су скоро све идеје употребљиве само не за исте особе. Из овога проистиче да је веома важно да међусобно размењујемо идеје и да превазиђемо страх да ће неко други искористити наше идеје, јер само међусобном комуникацијом можемо стићи и до наших идеја које ћемо ми моћи да искористимо у пословне сврхе и да у томе будемо бољи од других.
Уколико нам се учини да можда не послујемо довољно успешно или да су други успешнији од нас, ту нема места за завист јер разлика између тих других и нас је само у томе што су они дошли до више њихових правих идеја, уколико би смо били завидни само би спречили да оне праве идеје стигну до нас самих.
Да сада размотримо и остале додате речи написане у облику пројеката
Наиме идеје се стварају у главама људи и док их не напишемо не можемо да их разрадимо, дорадимо, а самим тим оне остају неискориштене, баш као и не узорана њива. Зато је важно да идеје стално записујемо, повремено их поново читамо и стално их по мало разрађујемо и допуњујемо новим знањима и искуствима.
Важност писања како Бизнис планова тако и идеја постаје све већа јер су промене у пољопривреди све брже и све јаче, па ако напишемо оно што је у нашим главама можемо да растеретимо наш мозак и омогућимо му да лакше усвоји све те нове идеје и брзе промене, а и да не пропустимо да нам наше идеје промакну јер нам је глава била препуна свега и свачега.
Написана идеја која има свој конкретан циљ може се већ назвати пројектом који сада можемо и да реализујемо.
Например:
идеја (хоћу да купим трактор) + план (Због чега, како и са којим парама) = Пројекат
Наравно већ смо рекли зашто је боље да пројекат буде у писаној форми. Газдинство послујући по свом Бизнис плану (писаном или не) заправо реализује мноштво пројеката у оквиру тог плана, а све то води газдинство ка једном такозваном ПРОЈЕКТОВАНОМ ЦИЉУ

ПРОЈЕКТОВАНИ ЦИЉ
је уствари наш дугорочни циљ. То је оно како ми видимо наше газдинство за десетак, петнаестак година. То је оно ка чему тежимо и ка чему усмеравамо све своје активности.
на пример:
Планирамо да ће се се наше газдинство у будућности искључиво бавити ратарством, Да ће упошљавати 15 људи и да ће обрађивати 1000 Хектара, а да ће се у исто време бавити и одређеном врстом дораде ратарских производа итд...
Када смо утврдили наш дугорочни циљ. онда и све наше краткорочне циљеве и активности усмеравамо ка том нашем Пројектованом циљу,
Дугорочни циљ не треба да буде ни потцењен (да зацртамо мање него што реално можемо да остваримо) нити превише прецењен. Он се разликује од наших жеља јер на пример: ја могу да зацртам као свој дугорочни циљ да хоћу да научим да летим као птица, али ово се може сврстати само у жеље док је као циљ потпуно не реално и самим тим се не сматра циљем.
На крају добијамо и коначну формулу која нам показује шта је то Бизнис план , а она гласи:)

        БИЗНИС ПЛАН

Анализа нашег досадашњег пословања + наше будуће планирано пословање + ИДЕЈЕ написане у облику пројеката = ПРОЈЕКТОВАНИ ЦИЉ

контакт     А Г Р О И Н Ф О    office@agroinfo.in.rs